ImproInfini

четврток, ноември 16, 2006

London

"There ain't no bottle of vicodin, percocet or any of them pills you midwestern bitches like to take, that are going to help you from your life, I'm talkin' to you Mrs. Mini Van."

Jessica Biel и Jason Statham се сами по себе доволна причина да го изгледате филмов. Се се случува во една вечер, во еден стан, во еден единствен град. А тој град воопшто не го носи името на филмов! Навистина добар часиполен трип! Забележете ги само буквите со кои е испишано London на омотот! NIIICE :)

Soundtrack-от е во речиси целосна Crystаl Method изведба со исклучок на неколку песни каде имаат помош од 'пријателите'. Препознатлив Crystal Method звук но сепак видоизменет, до одредена мера, според потребите на филмот. На моменти funky, на моменти сосема психоделично, потоа брзо, динамични и разиграно. Не се согласувам со мислењата на некои други дека албумов е 'издишан'. Мене ми делува сосема invigorating! Не е ова ремек дело, далеку е и од TCM ремек дело, само е еден од подобрите soundtrack албуми од последно време.
Вреди да се слушне!


Етикети: ,

вторник, ноември 14, 2006

Natural Born 8 oclock News!

Прво мислев дека целиов филм може да се објасни со еден единствен збор, а то а е 'туршија'! И тоа, псиоходелична туршија, без ниту грам грижа на совест дека можеби ќе ти предизвика пролив како последица од нејзиното конзумирање. Ама ете грешка, филмов не е ни приближно 'хранлив ' како туршијата, што би се рекло, ронка Це витамин нема во себе! Бесмислено и бесцелно часиполно уништување и насилство. Тарантино се налутил на комшијата што кучето си го мочал кај него у тревник па фатил филм напишал да си ги истера фрустрациите. Болно човече е тоа Тарантино. За разлика од другите негови филмови, кои исто така се полни со насилства разно-разни, во овој е испуш(т)ена димензијата на забавност. Како да седнеш во 6 пред ТВ и до 9 да ги изгледаш вестите по сите можни канали па дури и некои нивни репризни изданија. Пробав и три пати заспав, исто како и на филмов!!

П.С.
За глумата, секоја чест!!

сабота, ноември 11, 2006

FSOL

После безброј пати преслушаните The Muse, The Killers, Arcade Fire, DCFC и слични рок моменти, редно е да се направи пауза. Пауза не само од тие групи него воопшто од целиот тој жанр. Во последно време ми е се тоа некако too depressing! Затоа back to some happy moments and some even happier sounds. Нешто од 'старо' време :)

По цели 10 години на музичкиот пазар се појавува албум со етикетата на Future Sound of London. Станува збор за компилацискиот албум Teachings from the Electronic Brain кој содржи песни создавани во различни моменти од кариерата на ова британско дуо. Во меѓувреме, значи после Dead Cities од 1996, се појавуваат уште два албуми од ова дуо но не под FSOL етикетата но под нивното второ име Amorphous Androgynous. Тоа се The Isness - 2002 и Alice in Ultraland - 2005. Дури не го најдам Alice in Ultraland за кој критиките и не се така лоши Teachings from the Electronic Brain оди на repeat!